Naslage

Ovo je priča o naslagama koje nastaju same od sebe. U pećini i na travi, u vodi i u šumi, svuda nastaju naslage. Primetićeš ih ako pažljivo posmatraš. Kada ih primetiš prvi put, biće ti jasno da one rastu otprilike sličnom brzinom kao prašina na polici koja se nikad ne čisti ili kao stalagmiti u pećini. Negde rastu brže a negde sporije, zavisi kakva je podloga. Neke naslage su niske i lako je preko njih preći, ali neke su jako teške da se preskoče, a među njima ima i nekih koje su kao planine visoke. Ne dozvoljavaju ti da pređeš da vidiš kako je negde drugo. Ispreče se naslage nasred puta i ti prosto ne vidiš dalje od njih. A iza najtežih naslaga ima nezamislivih čarolija, samo treba znati kako ih preskočiti. Da bi to saznala, moraš da ih posmatraš.

Najbolje je da počneš da posmatraš odmah, ali ako nećeš odmah, neka to bude onda kada počneš da se igraš sama, kada shvatiš da ono što ti znaš možda drugi ne znaju. Kada kreneš da izmišljaš, kada pokušavaš da kažeš nešto što nije istina. Ako si već bila u tom trenutku, onda znaš da je dobro reći istinu, ali nekad ti se čini da je bolje da kažeš nešto drugo. Svi koje znaš i svi koje ćeš upoznati su prošli isti put. I sve je to, uglavnom, zbog naslaga. Jer one se prosto stvaraju, ti ne možeš zaustaviti stvaranje naslaga.

Jedino što možeš da uradiš kako bi se borila protiv njih je da imaš različita interesovanja. Različita interesovanja se pretvaraju lako u različite i šarolike staze. Naslage ti prekrivaju staze stalno, a ti se potrudi da imaš razna interesovanja i da tako imaš sve moguće staze na raspolaganju. Pošto naslage nastaju svejedno, nezavisno od toga šta ti radiš, one samo prave svet oko tebe i stoje kao znak da vreme prolazi. To znači da je svakim danom sve više naslaga.

Međutim, ono što moraš znati je da ako se ne boriš protiv naslaga, one će se oko tebe brže praviti nego oko ostalih koji se protiv njih bore. Zato se boriš - ne protiv drugih osoba, nego protiv naslaga. One nisu živa bića, nisu životinje i ptice i ribe i ljudi, one su kao prašina – prosto postoje i uvek nastaju nove.

Alati za rušenje naslaga

Postoji nekoliko načina da se boriš protiv naslaga i vremenom ćeš shvatiti na koje sve načine možeš uspešno da se nadjačavaš sa njima. Kako si tek, eto, počela da se igraš bez nekog drugog, naslage su male, ali ne zaboravi da kako vreme prolazi one su sve veće i veće. Kada su naslage oko tebe velike, onda ne možeš ni da se krećeš jer te sputavaju. Otvorena ti je tada samo staza koja ti je poznata jer si tu stazu već utabala. A šta je sa drugim stazama? Ima jako mnogo staza oko tebe, zašto da budeš samo na jednoj?

Jer, ako si samo na jednoj, biće ti brzo dosadno. Samo jedna staza je kao samo jedna igra. Zamisli da možeš da igraš samo jednu igru i nijednu više. Da ne bi tako bilo, moraš da stekneš znanja, a to možeš tako što ćeš putovati ili čitati knjige.

• Kad pročitaš oko 49 knjiga, otvoriće ti se mogućnost da naučiš strani jezik. Što pre progovoriš na stranom jeziku, moći ćeš da nabaviš specijalnu metlu kojom možeš da skidaš naslage.

• Ako ne možeš da se odlučiš koji jezik da učiš, probaj ovaj trik: U prašumi Kolumbije kažu da ako napraviš kornjaču od jednog komada drveta – pazi, taj komad drveta mora sam da liči na kornjaču – i ako staviš tu drvenu kornjaču u vodu da odstoji preko noći, pa ujutro tom vodom opereš glavu, moći ćeš lepo da naučiš strani jezik.

Kad naučiš strani jezik i kad na tom jeziku uspeš ne samo da pričaš sa drugim ljudima nego i sa pticama koje takođe pričaju tim jezikom, tvoja metla će se probuditi - biće živa metla! Dobiće zube i moći će još uspešnije da se nosi sa naslagama, skidaće ih brže, ješće naslage za doručak!

Naslage će, naravno, svejedno i dalje da nastaju, ali po prvi put od kad si se ti rodila, one će  rasti istom brzinom kojom ti rasteš. Zato, nauči još jedan jezik, da tvoja metla dvaput brže može da ih jede, tako da one rastu još sporije. Najbolje da ti drugi strani jezik bude onaj sa najmanje govornika na svetu. Ako uspeš da naučiš taj jezik, onda ćeš moći da razumeš ptice čak i ako ne pričaju jezikom koji ti inače razumeš.

_

Sledeći način borbe protiv naslaga podrazumeva da se obratiš roditeljima i drugarima i zatražiš od njih da se raspitaju kako možeš da naučiš da sviraš jedan instrument. Probaj tada nekoliko instrumenata i vidi šta ti najbolje leži. Možda je to gitara, violina, mandolina, frula, klavir ili možda više voliš bubnjeve. Što bolje sviraš, lakše ćeš skidati naslage oko sebe i otvarati nove staze i nove igre.

A kad naučiš da sviraš nešto zajedno sa još nekim, onda ćete vas dvoje moći zajedno da skidate naslage – zamisli to, čistićete ih dva puta brže, biće više otvorenih staza! Što više drugara svira sa vama istu stvar, toliko ćete puta više biti jači od naslaga. Kad se to desi, ako možeš da pevaš i da sviraš u isto vreme, naslage će usporiti samo za tebe. Ali nemoj da se začudiš kad počnu ponovo da se ponekad gomilaju istom brzinom kao ranije, jer one ne mogu drugačije.

Tvoje je da vidiš šta još možeš da uradiš. Tada pitaj da ti neko pokaže kako radi gramofon. Pitaj gde da nađeš gramofonske ploče i probaj  sama da pustiš muziku. Samo moraš pažljivo, polako, da ne oštetiš ploču, ona je krhka kao kora za pitu. Vidi koliki su razmaci između linija na ploči, vidi kako je zvuk sa ploče povezan sa zvučnicima.

Ako ti dosadi da slušaš ploče, nemoj da pustiš da se naslage tek tako brazo prave ponovo. Stekni još neko znanje, recimo nauči da vrtiš loptu na jednom prstu. Ako to uspeš, onda idi dalje i vrti loptu na prstu neprekidno sve dok ne izbrojiš do, recimo, 49. Videćeš koliko je novih staza odjednom otvoreno!

Biće one otvorene neko vreme, a onda će naslage da te sustignu i praviće opet prepreke između staza. Neke će narasti toliko visoko da više nećeš videti šta je iza nekog naslaganog zida. Iza zida može da bude nešto najlepše, samo što će tebi ostati nevidljivo – ako ne možeš da preskočiš ili naslage skloniš, nećeš znati šta je to.

Doći će trenutak kad ti više nećeš rasti, a naslage će samo lepo nastaviti da rastu. Tada ti preostaju dve stvari:

1. Traženje pukotina: Nauči da zastaneš i počneš da primećuješ male pukotine u naslagama i probaš da ih širiš kako bi videla kroz njih.

2. Vožnja monocikla: Nauči da voziš, iako ćeš morati da vežbaš više nego za bilo šta drugo. Ali ako to naučiš, onda ćeš moći da pređeš preko najviših naslaga. Ne odustaj lako, jer monocikl ne može svako da nauči da vozi. Ako uspeš, ispred tebe stoji još jedan zadatak: da naučiš nekog drugog da vozi, jer ćeš tako uspeti da ubrzaš svoj monocikl.

Konačno će doći trenutak kada shvatiš da su naslage ipak suviše narasle i ti više nemaš načina kako da se suprotstaviš. Tada kreni da usavršavaš ono što si već naučila. Toliko koliko možeš - usavršavaj. Recimo, nauči da vrtiš loptu i na prstima desne i leve ruke. Važno je da ne zapostavljaš svoj instrument i muziku. Nađi vremena da pustiš opet ploču na gramofonu, nađi vremena da naučiš da sviraš još pesama ili nauči treći strani jezik. Imaćeš manje vremena za ova znanja kako vreme prolazi, ali ukoliko im se neprestano vraćaš, usporićeš naslage svaki put kada osvežiš znanje.

Kad sve ovo prođeš i kad ti se čini da su naslage previše jake, nemoj mnogo vremena da provodiš unutra, nego idi napolje, napolju su naslage mekše nego unutra.