Trk krda u ambis

Ima ono kad su nekog našeg popularnog fudbalera pitali za omiljenog savremenog srpskog pisca. Pa on dao jedini ispravan odgovor Ivo Andrić, a novinarka mu rekla: ali Andrić je već 30 godina mrtav. I čovek zabrinuto pitao: pa ko je sad srpski pisac?

Ne zato što je fudbaler, nego što je prosečno ljudsko biće, taj fudbaler verovatno nije pročitao nijednu knjigu, i pojma nema zašto bi iko to radio. Ali on zna da je omiljeni srpski pisac Ivo Andrić. On verovatno vozi nekog BMWa i to mu je omiljeni brend automobila, ali i tu - ne zato što on pravi razliku između ponašanja u vožnji, udobnosti, vizuelne estetike ovog i onog brenda i modela, nego jer on zna da je omiljeni srpski automobil BMW. 

Kad je krenula tranzicija, i kad su planule mini-mlekare, a sa njima i prodavnice mlečnih proizvoda, pojavile su se razne vrste sira. Posle sjeničkog i staroplaninskog - razna proizvoljna geografska imena: kopaonički, kraljevački, golijski, uglavnom bez neke veze sa sirem kakav se tamo pravi. U nekom trenutku se pojavio i jastrebački sir, nekakav univerzalni sir solidnog kvaliteta, u tankim kriškama, zgodan i za meze i za kuvanje, i cenovno negde u sredini. Nije dugo prošlo, i skoro svi su kupovali jastrebački sir.

Posle par godina, primetim da je jastrebački sir najskuplji među kravljim sirevima, a često i uopšte, u skoro svakoj mlekari. I da je i dalje najprodavaniji. 

U Nišu sam na nedelju dana. Prvo jutro sam se probudio, otrčao do Parking servisa da kupim godišnju pretplatu, i pravo u mlekaricu. Kupio nekoliko vrsta sira, najviše jastrebačkog, i dalje najskupljeg, jer to mi je sigurno. Probamo ga - potpuni otpad, najgora, najniža moguća kategorija sira. Kiseli, ukvareni miris, meka žilava tekstura, kiseli ukus.

Mislio sam da možda sad mnogi prave sir pod tim imenom, pa sam nabasao na pogrešan. Kupim na još jednom, sigurnijem mestu - potpuno isto. Pokušam da ga upržim sa paprikama - on niti se topi, niti može da se zapeče, ostaje neka želatinasta struktura, prženje nema nikakvog efekta ni na ukus, ni na miris, samo se paprika natopi tečnošću koju ispusti.

Takvo smo tržište. Kad krdo učvrsti "ispravan izbor sira", kad ga fiksira na jastrebački, niko se više ne oslanja na svoje iskustvo. Niko ni ne misli da li mu je taj sir ukusan, da li je zdrav, da li je sir. Ti znaš da se sir kupuje jastrebački, automobil ako možeš da priuštiš BMW, srpski književnik je Ivo Andrić, ženu uzbuđuju muškarci a muškarca žene (pod uslovom da su napunile usne i jedini pokretni deo lica su im očne jabučice), Hrvate i Albance mrzimo, i pušimo električne cigare. I za sve to ćeš platiti bilo koju cenu, pre nego da načiniš nekonformističan izbor.

Tržište to u kapitalizmu nemilosrdno koristi. Ako će neko svejedno kupovati moj sir za velike pare, zašto da me proizvodnja košta mnogo kad može malo? Zašto da mi zarada bude pristojna kad može nepristojna? Dovoljno je zajednicu držati u konstantnom strahu, na ivici panike - neprijateljstvima prema drugim zajednicama, prirodnim pretnjama, nasilnim sadržajem medija, nasiljem režima. I lišiti je sredstava koordinacije - na primer simulakrumom demokratije i narativom o otetoj vlasti kao servisu građana. I zajednica se pretvara u krdo. 

Često čujem ili pročitam da se za mentalitet krda koristi termin kolektivizam. Jedna od zamena teza koje leže u temelju održanja mentaliteta krda. Nisu vrednosti kolektivnog ono što taj mentalitet čini, već upravo njihova suspenzija. Društvo zasnovano na individualizmu, lišeno svesti o kolektivnom interesu, lišeno mehanizama njegovog ostvarivanja, društvo je u kome se pojedinci toliko boje isticanja, neuklapanja, odbacivanja, toliko čine sve da se utope u masu, da efektivno tvore krdo. Društvo u kome kolektivna dezorijentacija, strah, panika, vode stihijskim unisonim izborima. Takvi izbori su po sebi češće štetni nego korisni, a kada ih neko drugi usmerava na svoju stranu - onda su gotovo isključivo štetni. Nekad su ljudi lovili pomoću straha i panike, usmeravali čitava krda u ambise. Danas to psihopate čine drugim ljudima.