Ideologije su nezgodna stvar. Sve, od fašističke do ideologije građanskog društva. Ne izjednačavam, ali svaka je dovoljno opasna da se strpa u vreću opasnih stvari. O ideologijama bih pristao da razgovaram sa nekom analitičkom distancom, ali nikad sa zagovornikom ideologije, nikad u njenom sukobu sa mnom, svetom, društvom, stvarnošću.
Zakoni su proizvod odnosa snaga, raspodele moći. Zato za mene to što Ustav štiti prava manjina i zagovara toleranciju nije razlog da obe ove stvari prihvatim bez sumnje i promišljanja.
Ali ako ima vrednosti koje dobro odolevaju sumnjama i preispitivanjima, onda je jedna od njih svest o neprihvatljivosti fizičkog nasilja. Zdravo ljudsko biće odbacuje fizičko nasilje i emotivno, i etički, i racionalno. Ovo poslednje u smislu da fizičko nasilje može samo da proizvede i pooštri probleme, ne da ih reši. Zdravo ljudsko društvo takođe vrlo snažno odbacuje fizičko nasilje, uspostavlja prema njemu stav duboke neprihvatljivosti.
Ono što mene naročito poražava u događajima oko Parade ponosa, ili za one koji joj se protive -oko paradiranja gej-populacije, jeste da se vrlo malo ljudi osvrnulo na krajnje prirodno podrazumevanje da gej-populaciju koja želi da paradira treba tretirati batinama. U srpskom su društvu batine prihvaćene kao legitiman metod rešavanja nesuglasica sa onim ko je slabiji od tebe. Društvo se ne zgrozi, ne začudi, ne zapita o mentalnom zdravlju čoveka koji posegne za fizičkim nasiljem. Država, kao, pokušava da to spreči i kazni, ali država je ionako strani element srpskom društvu. Što se mene tiče, manje je opasan bes koji se ispoljava prema zajedničkim i privatnim materijalnim dobrima, koliko god i on bio nenormalan, od upotrebe batina u rešavanju neslaganja.
Trenutno ide na TVu nepočinjanje utakmice Italija - Srbija jer su neki mladi ljudi odlučili da je njihov bes opravdan i da će ga izraziti uništavanjem. Nakon što su bili podržani od strane mnogih društvenih činilaca u snažnoj želji da realizuju svoju terapiju batinama, svoje pravo na nasilje osećaju kao sve legitimnije i pravednije. Evo samo dva događaja, iz istog današnjeg popodneva, koji upotpunjuju sliku, i posle kojih stvarno nemam šta da dodam, osim da svako ko ima trunku opravdanja za ono što se desilo u nedelju (razumevanje je nešto drugo), ustvari opravdava ove stvari: