Početkom oktobra, dekan Filozofskog fakulteta, rektor Univerziteta u Nišu, nastavnici, studenti, adminstrativni radnici - saznali su iz dnevne štampe da je nekolicina njihovih kolega dok su se oni hvatali u koštac sa nasiljem diktatorskog režima, u tajnosti, sa istim tim režimom dogovorila otvaranje novog fakulteta izdvajanjem triju departmana iz postojećeg Filozofskog fakulteta. Saznali su to iz objavljenog dokumenta Ministarstva prosvete, koji inicijativu predstavlja kao predlog Univerzitta u Nišu (a da ovaj za nju nije ni znao). Usledili su novi dokumenti, preadresirali inicijativu na (nenadležnog!) gradonačelnika Niša, ali i objavlili da je novi fakultet već osnovan, a da reč studenata, zapošljenh, Fakulteta, Univerziteta niti je tražena, niti će biti uzimana u obzir. Pogođeni departmani su razmatrali odluku, dva od tri značajnom većinom glasali protiv, tela Fakulteta i Univerziteta su se usprotivila, ali po svemu sudeći, diktatura i njeni ljudi ne bi bili dostojni tog epiteta kad bi se osvrtali na stavove institucija i većine, ili na štetu koju im nanose.
Tako blizu…
Osnivanje Fakulteta srpskih studija moglo bi da bude najbolje što se ikad desilo Filozofskom fakultetu u Nišu. Uz malo borbe i malo sreće. Imam u vidu sledeći scenario. Novi fakultet ne preuzima postojeće programe već osniva nove, u skladu sa retorikom iza njegovog osnivanja: Slavistika umesto Ruskog jezika i književnosti, Srpske studije umesto Srpskog jezika i književnosti, Srpska istorija umesto Istorije. Na fakultet prelaze samo oni koji to žele: oni koji se ne slažu sa idejom fakulteta za nacionalizam ostaju na Filozofskom, na svojim departmanima i programima studija - jer oni po svojim uverenjima nisu u mogućnosti da drže nastavu u skladu sa svrhom novog fakulteta. Prelazak se pak omogućuje i svim onima koji dele osnivačka uverenja a nisu na tri pomenuta departmana, jer oni su profil koji novom fakultetu zaista može da doprinese, a novi fakultet ionako planira da ima i istraživačko osoblje, i širi se povrh tri programa koje otima od Filozofskog.
Posle ovakvog raspleta, Filozofski fakultet bi bio neuporedivo kvalitetnija naučna i nastavna institucija, i prijatno mesto za rad. Da ne govorim o tome da će, nakon što novi fakultet pokaže da ne može da upiše ni dvocifren broj studenata, da njegovi diplomci ne zadovoljavaju standarde visoko obrazovanog kadra, nakon što naredni ministar uvidi, ili pod pritiskom nekakvog MMFa ili ambasadora prihvati da je takav fakultet finansijski neopravdan, i ukine ga - srpska akademska zajednica, a samim tim i Srbija, napraviti kvalitativni skok na planu nauke, etike, međuljudskih odnosa.
… a tako daleko. Zašto Fakultet srpskih studija?
Zašto osnivači fakulteta ne zagovaraju upravo ovakav scenario, kad je on očito u duhu propagiranih ciljeva: za novi fakultet dobijaju sve one koji misle da se na polzu nacije radi velikim glasnim rečima, izolacijom, vraćanjem u izmaštanu prošlost, klerikalzmom, totalitarizmom, a ratosiljaju se onih koji takav stav ne dele? Razlog ne može biti pomenuti prospekt ukidanja novog fakulteta jer valjda njegovi osnivači ne veruju da će ukidanje biti izvesnije ako fakultet bude verniji svojim proklamovanim cijevima - naprotiv! Stvarni razlog je kompleksniji, i kreće od toga da kao i kod bilo kog drugog nacionalističkog bukanja, cilj osnivanja fakulteta nije onaj deklarisani, nacionalistički, već splet ličnih interesa i niskih pobuda.
Šta je sve u upravo ovakvom osnivanju poželjno za njegove aktere?
Osveta. Nastavnici osnivači fakulteta svi su bliski diktatorskom režimu, dobrim delom funkcioneri ili politički bašibozuci. Već godinu dana od svog zanata ne dobijaju ono na šta su navikli: umesto nagrada, napredovanja, uticaja, trpe prezir i gledaju ljubav i solidarnost u zdravom i časnom tkivu zajednice, što je za njih neka vrsta pakla na zemlji. Ovo je njima, ali i nosiocima režima sve do onog na vrhu, prva značajnija prilika za ličnu osvetu. Prilika da kolegama nastavnicima, svojim studentima, Fakultetu, i Univerzitetu nanesu štetu i bol, zagorčaju život, i manifestuju moć. Zato je važno da na novi fakultet pređu i protivnici šovinizma, kao i svi studenti upisani na tri studijska programa - da se potčine i trpe.
Moć, novac, zvanja. Novom fakultetu je obećan velikodušan budžet, a budžetima se pod kriminalnom vlašću upravlja kao resursom za lično bogaćenje. Nastavnicima koji rade na njegovom osnivanju su obećana mesta u dekanatu, Savetu, mesta upravnika departmana i druge funkcije koje zahvaljujući svojim kvalitetima bez toga ni u ovakvoj državi nikad ne bi imali.
Nož u telu univerziteta. Ćaci fakultet - fakultet pod punom kontrolom vlasti, način je da vlast trajno efektivno ukine zakonom garantovanu autonomiju univerziteta i onemogući njegovo jedinstvo u vreme žestokih pritisaka i teških izazova. On je i mogućnost da režimski trovači javnog prostora snimaju svoje idilične priloge, intervjuišu nastavnike koji se protive blokadama, fingiraju događaje prema svojim potrebama, i sve to prikazuju kao reprezentativno za univerzitet.
Uhlebljenje za ćacije. Osnivačima fakulteta je jasno da osveta ima cenu. Ako samo budu preuzeta tri departmna, u Izbornom i Nastavnom veću novog fakulteta, nastavnici koji su silom prevedeni biće u većini, izabraće svoj dekanat, napraviti svoj studijske programe, i donositi svoje odluke. Zato se može pretpostaviti da je deo velikog budžeta koji je obećan namenjen upravo zapošljenju osoba odanih režimu, verovatno sumnjivih naučnih kvalifikacija, kao nagrada za njihovo služenje kriminalnoj vlasti, i ujedno garancija kontrole nad glasanjima.
Spin. Tragični i dramatični događaji kojima poslednjih godina srpski javni prostor obiluje, učinili su građane neosetljivim na uobičajne spinove kriminalnog režima. Šokiranje bezočnim, monstruoznim postupcima postalo je jedini način da diktatura iole skrene pažnju svojih glasača sa bolnih prizora unesrećenih i zatim vređanih, ponižavanih i mrcvarenih roditelja, sa pljačke, trajnog zagađenja, trovanja, opšteg uništenja koje je sve teže sakriti. Saga o diplomiranim Srbima već nekoliko nedelja ispunjava ovu funkciju.
Služimo bezbednosti. Gotovo sve informacije o fakultetu od njegovih osnivača pominju uvođenje programa studija bezbednosti. Nazire se ambicija saradnika odmetnutih i otetih službi da pojačaju pozicije, i onih fasciniranih njima da ostvare snove. Ali i namera same službe da produži i ojača svoj pipke.
Ruska medicina je najbolja na svetu. Jedan od tri departmana Fakulteta srpskih studija čine Ruski jezik i književnost, što ceo poduhvat vezuje za onu vrstu srpskog nacionalizma koja bi Srbiju da vidi kao rusku koloniju. O uspehu višegodišnje politike dezorijentacije javnog mnenja i degradacije razuma svedoči činjenica da među građanima Srbije ima onih koji prihvataju ovaj oksimoron (naravno, ni bolji ni gori od prizivanja zapadnog protektorata u ime demokratije).
O fakultetu za negovanje identiteta
Univerzitet i negovanje etničkog ili nacionalnog identiteta su pojmovi bez ijedne tačke preseka. Univerzitet je mesto naučnog istraživanja i obrazovanja zasnovanog na njemu, gde naučno istraživanje podrazumeva objektivnost, pre svega nezavisnost od vrednosnog sistema. Negovanje identiteta podrazumeva da je taj identitet pozitivna vrednost, i uključuje akcije koje mogu biti sve, samo ne naučnoistraživačke. Ideja fakulteta za negovanje identiteta toliko je očigledno naopaka da je ni osnivači zagrebačkog uzora niškog fakulteta, Fakulteta Hrvatskih studija, nikad i nigde nisu uvrstili u svoju retoriku. Novi niški fakultet je već svojom definicijom nakaza.
Čak i kada ostavimo po strani činjenicu da je u pitanju fakultet, već pojam negovanja identiteta pokazuje potpuno nerazumevanje ovog pojma - ali i opasnu dozu totalitarne ideologije. Identitet - etnički, nacionalni, rodni, klasni - formira se spontano u interakciji pojedinca i zajednice. Jedan od osnovnih parametara slobode jeste mogućnost da se ovaj proces neometano odvija, da svako svoj identitet konstruiše, imenuje, ralizuje prema svojim svesnim i nesvesnim izborima. Ideja da neka institucija ili neki pojedinac oblikuje identitet, i da nam ga onda nametne državnim ili društvenim pritiskom, u snažnom je konfliktu sa idejama slobode i demokratije, i jako opasna za svaku zajednicu. A kada se ostvari, ona je jako oružje eventualne, a u našem slučaju aktuelne tiranske vlasti - u čijim uslovima jedino i može da zaživi. I to i jeste osnova svih nabrojanih motiva za novi fakultet.
Identitet za univerzitet može samo biti zanimljiv kao predmet naučnog proučavanja. Proučavanja koje mora imati kritički pristup, i po svojoj prirodi biti usmereno sticanju opštih teorijskih znanja - o identitetu uopšte, o čoveku, o zajednici, a ne narcisoidnom spoznavanju, odnosno projektovanju, i zatim proglašavanju, sopstvene veličine. Ne postoji saznanje o srpskom ili bilo kom drugom pojdinačnom identitetu koje po sebi može imati naučnu vrednost - naučna vrednost nastaje samo kad takvo znanje uporedimo sa uvidima u druge identitete, i iz njega izvučemo zaključke o dubljoj prirodi identiteta, čoveka, sveta. Bez komparativnog konteksta, bez interakcije sa nemačkim, francuskim, engleskim studijama, srpske studije ne mogu da postoje, i njihovo izdvajanje iz komparativnog konteksta je njihovo suštinsko izdvajanje iz nauke i iz univerziteta, šta god pisalo na osnivačkom dokumentu.
O iskrenosti izložene pseudoargumentacije za osnivanje fakulteta svedoči činjenica da jedan od tri njegova programa predstavljaju studije ruskog jezika i književnosti. Nakon što je fakultet zbog ovoga postao predmet ismevanja, osnivači su odgovorili da su u pitanju studije slavistike a ne ruskog jezika i književnosti, jer “bez slavistike nema ni srbistike” (iz teksta Dejana Markovića u Politici). Osim u svojstvu jeftine politikantske floskule, ovakvom stavu nije moguće pridati održiv smisao. Srbistike još manje ima bez filozofije, ili bez etnologije, kulturologije, lingvistike, opšte književnosti, i gomile drugih disciplina, pa novi fakultet neće imati odgovarajuće departmane. Srbistike pogoovu nema bez anglistike, germanistike, romanistike, pa se srbistika izdvaja iz fakulteta na kome se one proučavaju.
Jedno moguće razumevanje ovog stava dobija na težini kada znamo da osoba koja govori o slavistici nema slavističke ekspertize izvan rusistike, te da pod pojmom slavistike osobe bliske ruskom imperijalizmu često podrazumevaju ideju da su ruski jezik i kultura nekakav osnov svih slovenskih jezika i kultura, i da potonje treba istraživati i razumeti samo u tom kontekstu. Na pozadini ovog naučno blatantno naopakog stava, bavljenje rusistikom, i traženje porekla i zasnivanja slovenskih kultura u ruskoj po sebi predstavlja i bavljenje slavistikom. Ovu interpretaciju potkrepljuje i eksplicitna izjava planiranog vršioca dužnosti dekana novog fakulteta u Politici, koji kaže da će “sadašnje Odeljenje za ruski jezik i književnost biti preimenovano u Odeljenje za slavistiku”. Dakle, neće biti zapošljeni profesori za poljski, češki, bugarski, slovenački, beloruski jezik, književnost i kulturu, da bi se moglo govoriti o stvarnoj slavistici, nego će za rusistiku biti korišćen perfidni hiperonim.
O iskrenosti i realnosti planova o novom fakultetu govori i činjenica da su osnivanje novog fakulteta osudile kolege sa svih relevantnih institucija koje se bave istraživanjem u oblasti filologije: Filološkog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Filozofskog fakulteta u Beogradu, Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, Instituta za književnost i umetnost. Kakav je naučni kapacitet, kakav kredibiitet, i kakav kapacitet da predvodi istraživanje srpskog jezika i književnosti fakulteta čije osnivanje nailazi na osudu sa svih relevantnih naučnih institucija u ovoj oblasti?
Kuda dalje?
O neistinama, nelogičnostima, apsurdima, retoričkim trikovima osnivača fakulteta bi se moglo još satima. Kakva je svrha? Politika diktature koja upravlja Srbijom odavno je ciljano protivrazumska, protivistinita, protivempatijska, protivzakonita i antidemokratska, i svako apelovanje na razum, istinu, empatiju, zakon i demokratiju u takvom kontekstu gubi značenje. Njene nosioce i kolaboratore naša analiza i kritika neće promeniti.
Promena nastaje sa svešću da mi koji želimo društvo koje teži demokratiji, jednakosti, blagostanju i slobodi pojedinca i kolektivnim vrednostima i interesima, činimo većinu i imamo moć da usmeravamo društvo. Ali da je za to potrebno više međusobnog poverenja, razumevanja, više promišljanja i zalaganja, više samokritičnosti, razuma, i pogotovu više hrabrosti kao supstance od koje se sastoje integritet i dostojanstvo. I da uspeh onih koji ih nemaju ne znači da treba da te vrednosti treba da odbacimo, već upravo da treba da im prisegnemo još jače. Pozivam nastavnike i studente Univerziteta u Nišu da ovim vrednostima nastave svoju borbu da sačuvaju autonomiju, da zadrže svoje departmane i studijske programe, i da se odbrane od napada kancera koji je srpsko društvo doveo do potpunog raspada, i sve građane Srbije da ih u tome podrže.
Posts
