kosarka

Upros intimnoj mucnini prema tako devalviranoj temi, moram nesto da kazem i o kosarci. Ustvari, plasman medju vrsnih 5% u igri Virtuelni selektor B92 jos to cini i obavezom (ne gledajte mi tim, uzas je).
Mislim da je pogresno sto ljudi toliko krive Slavnica, Milicica, Gurovica, Jarica i one koji se nisu odazvali zbog nase katastrofe (nisam cuo da iko ove ostale krivi, toliko savesti i svesti smo uspeli da pokazemo). Prvo, niko od njih nije imao istu ulogu (otkazivaca ili oslonca ekipe) na vise od dva takmicenja u podlednjih nekoliko godina kako sunovrat traje - ovo je formalni dokaz da glavna krivica ne moze biti njihova. Drugo, Gurovic i Milicic jesu igrali jako glupo, a Jaric jako plasljivo, i jesu njih trojica nametnuli jedan diktat i teror toj celoj reprezentaciji (Jaric uslovljavao igranje time da mu minutazu odedjuje samo njegov licni osecaj za umor, Gurovic odobravao mladjim reprezentativcina kad mogu da sutnu, a kad ne). Ali, to je greska selektora. Selektor je morao da misli o tome ima li dovoljno lidera u timu koji umeju da misle, da bi im prkljucio dva igraca velikog srca a skromnih mentalnih sposobnosti i jednog igraca omanjeg srca ali zavidnog, i zavidljivog, samoljublja. I selektor je morao da intervenise onda kad su problemi ovakvog sastava poceli da izviruju, umesto da dozvoli da u kljucnoj uakmici Gurovic ima 0 asistencija, ali zato 8 od 9 promasaja za 3. Trece, selektor, na koga smo privremeno svalili vecu krivicu, jeste covek koji ima svoj pristup i svoj stil. To je covek koji drzi do nekih mangupskih odnosa (ja tebe postujem, postuj i ti mene, koliko ti to mentalne sposobnosti dozvoljavaju; radi sta hoces, ali da pobedimo). Takav pristup bi MOZDA moga da dovede do pozitivne eksplozije u jednom timu sastavljenom od pravih, pametnih i samopouzdanih, mangupa poput Divca, Paspalja, Djordjevica, Kukoca, Radje, Drazena. Sa iskompleksiranim i ogranicenim igracima to moze samo da odvede u propast, pre ili kasnije, ali dovoljno brzo. Slavnic je trener koji slabo razume taktiku, koji slabo funkcionise na duze staze, koji ne ume da pomogne mladom igracu da stasa, sto je sve pokazao u svojoj dosadasnjoj karijeri. Dakle, postoji njegova krivica, ali ona je tragicna, u tome sto je takav kakav jeste i sto to ne moze sasvim da sagleda, i ona je manja od krivice onog ko je Slavnica postavo na mesto selektora. Najzad, krivi su i igraci koji su resili da se ne odazovu, ali ni njihova krivica nije najveca. Vecina se nije odazvala jer je u losim odnosima sa nekim, ili sa svima, iz KSSa i/ili Strucnog saveta. Ti losi odnosi ponekad dolaze od nepristajanja na ovakav ili onakav reket maticnog kluba ili saveza, a cesce prosto od podeljenosti nase strucne kosarkaske javnosti, i organizacije, na klanove: svako je morao da ponikne negde, i da dobro saradjuje sa nekim trenerom, nekom upravom, a time je postajao neprijatelj tri cetvrtine drugih trenera i kosarkaskih radnika.
Sva cetiri smera diskusije u prethodnom pasusu vode ka istom odredistu. Sustinska krivica je na kosarkaskoj organizaciji. Nesto metafizickije gledano, i ona je tragicna, jer dolazi od naseg mentaliteta i stanja drustva. Ali, ne sasvim, jer ovakav tok, da ne kazem epilog, nije bio neizbezan. Dovoljno je bilo da u bilo kom tenutku tih nekoliko ljudi, jer uvek je nekoliko njih na vrhu, ucini mali napor: ne da napusti svoja neprijatejstva, lobiranja, pregananja, sitne interese, surevnjivosti, vec samo da u svemu tome, u isto vreme, na umu ima i ukupni zajednicki interes. Logika je vrlo prosta: bolje je biti tek cetvrta snaga u najmocnijoj nacionalnoj kosarkaskoj organizaciji na svetu, nego prva u jednoj od najgorih. Ali logika je tim ljudima tek povremeni ukras oportunistickoj sustini.
Posle se javljaju pitanja zasto se Djordjevic, Divac, Savic, Bodiroga, Bora Stankovic - zasto se svi ti ljudi neporusenog poverenja javnosti stalno nesto kao femkaju, te hoce, te nece, zasto jednostavno ne preuzmu svoju odgovornost, i povedu stvari. Jasno je zasto: oni hoce, ali ne daju im. Mozda bi neko postavio Djordjevica za selektora, ali taj sigurno ne bi u isto vreme uklonio nekolicinu mocnika i gomilu parazita koji bi sto aktivnim angazovanjem, sto svojom prirodom, bili prepreka za bilo sta sto bi pokusao taj Djordjevic. Jos gore je kad pitaju zasto Duda Ivkovic, ili Boza Maljkovic, ili neki drugi nas veliki trener ne uzme stvar u svoje ruke - pa ti ljudi su sjajni strucnjaci, ali u nasoj organizaciji oni su ujedno strastveni clanovi klanova i uvek su im prijatelji i neprijatelji u nasoj organizaciji u odnosu 1:3.
Poenta sa kojom sam krenuo ovo da pisem je samo da iskritikujem suzavanje mete kritike na one ciji je doprinos katastrofi bio najocigedniji tokom prvenstva. Meta kritike treba da ukljuci i siru perspektivu: stanje u nasoj kosarkaskoj organizaciji i strucnoj javnosti, stanje u sportskom novinarstvu (reakcije na katastrofu u Blicu su bile pune saosecanja i simpatija prema Slavnicu i njegovoj Zvezdinoj reprezentaciji jer su i Glas i Zvezda bliski istoj stranci), ali i uopste stanje u zemlji, i stanje mentaliteta. Razviti vestinu da se uz sve sukobe, makar i uz svu mrznju, zadrzi svest o zajednickom interesu, koji uvek sustinski odredjuje i stepen u kome ce licni interesi biti ostvareni, je korak kojim bi se moglo poceti, jer on nikog ne bi trebalo da boli. Naprotiv, svakome bi doneo korist. Mozda je za taj korak ipak neophodno da se promene dese na dubljem, i opstijem planu, u ceom drustvu, pa da se tek tako prosire i na kosarku, ali svejedno ne boli da se pokusa.