Događaj usred nistavila

I sad se jasno sećam osećaja kad sam negde krajem osnovne škole plivao u nekakvom jezeru, prilično mutnom, i kad sam zaronio na mozda tri metra dubine, i našao se okruzen mutnom vodom sa svih strana. Bukvalno ni svetlo nije dolazilo ni sa jedne strane, bilo je difuzno i slabo. Naravno, tu je gravitacija da mi kaže kuda da isplivam, ali taj osećaj, sa svih strana sve isto, i homogeno, to mi je bilo tako jako da i sada mogu da se vratim u taj trenutak. I to mi je postalo lajt motiv za mnogo godina. Zimske noći kada su pahulje tako guste da se na sve strane vidi samo tačkasta belina, mrkli mrak u seoskoj kući, kad se nađes nasred sobe i više ne znaš kuda su vrata. Imam i neki rukopis, davno počet, gde sam na takvim situacijama pokušao da organizujem roman. Ako ga ikad i nastavim, teško da će moći da se poredi sa narodnom pesmom Magla padnala v dolina, gde se kao pozadina uzima isto takvo ništavilo, i u njega se smešta ta neverovatna slika igre muškog i ženskog, klica života pod svetlom emocije, suvi poetski genij.

Magla padnala v dolina

(narodna pesma iz vranjskog kraja)


Magla padnala v dolina,
od njuma se nišo ne vidi,
samo jedan grm zelen,
grm zelen.
Pod njim mi leži terzijče,
terzijče, mlado komšijče.

"Terzijče, mlado komšijče, terzijče,
da mi sašiješ 'elečeto:
so aršin da go ne meriš,
so noškiti da go ne režeš,
so igla da go ne bodeš,
od oko da go sašiješ,
od oko da go sašiješ!"

"Božano, momo bogata, Božano,
će ti sašijem 'elečeto,
al' da mi umesiš pogača:
kroz trepki brašno da seješ,
so s'zi da go zamesiš,
na grudi da go razviješ,
so duša da go ispečeš,
so duša da go ispečeš!"