Naslage

Ovo je priča o naslagama koje nastaju same od sebe. U pećini i na travi, u vodi i u šumi, svuda nastaju naslage. Primetićeš ih ako pažljivo posmatraš. Kada ih primetiš prvi put, biće ti jasno da one rastu otprilike sličnom brzinom kao prašina na polici koja se nikad ne čisti ili kao stalagmiti u pećini. Negde rastu brže a negde sporije, zavisi kakva je podloga. Neke naslage su niske i lako je preko njih preći, ali neke su jako teške da se preskoče, a među njima ima i nekih koje su kao planine visoke. Ne dozvoljavaju ti da pređeš da vidiš kako je negde drugo. Ispreče se naslage nasred puta i ti prosto ne vidiš dalje od njih. A iza najtežih naslaga ima nezamislivih čarolija, samo treba znati kako ih preskočiti. Da bi to saznala, moraš da ih posmatraš.

Najbolje je da počneš da posmatraš odmah, ali ako nećeš odmah, neka to bude onda kada počneš da se igraš sama, kada shvatiš da ono što ti znaš možda drugi ne znaju. Kada kreneš da izmišljaš, kada pokušavaš da kažeš nešto što nije istina. Ako si već bila u tom trenutku, onda znaš da je dobro reći istinu, ali nekad ti se čini da je bolje da kažeš nešto drugo. Svi koje znaš i svi koje ćeš upoznati su prošli isti put. I sve je to, uglavnom, zbog naslaga. Jer one se prosto stvaraju, ti ne možeš zaustaviti stvaranje naslaga.

Jedino što možeš da uradiš kako bi se borila protiv njih je da imaš različita interesovanja. Različita interesovanja se pretvaraju lako u različite i šarolike staze. Naslage ti prekrivaju staze stalno, a ti se potrudi da imaš razna interesovanja i da tako imaš sve moguće staze na raspolaganju. Pošto naslage nastaju svejedno, nezavisno od toga šta ti radiš, one samo prave svet oko tebe i stoje kao znak da vreme prolazi. To znači da je svakim danom sve više naslaga.

Međutim, ono što moraš znati je da ako se ne boriš protiv naslaga, one će se oko tebe brže praviti nego oko ostalih koji se protiv njih bore. Zato se boriš - ne protiv drugih osoba, nego protiv naslaga. One nisu živa bića, nisu životinje i ptice i ribe i ljudi, one su kao prašina – prosto postoje i uvek nastaju nove.

Alati za rušenje naslaga

Postoji nekoliko načina da se boriš protiv naslaga i vremenom ćeš shvatiti na koje sve načine možeš uspešno da se nadjačavaš sa njima. Kako si tek, eto, počela da se igraš bez nekog drugog, naslage su male, ali ne zaboravi da kako vreme prolazi one su sve veće i veće. Kada su naslage oko tebe velike, onda ne možeš ni da se krećeš jer te sputavaju. Otvorena ti je tada samo staza koja ti je poznata jer si tu stazu već utabala. A šta je sa drugim stazama? Ima jako mnogo staza oko tebe, zašto da budeš samo na jednoj?

Jer, ako si samo na jednoj, biće ti brzo dosadno. Samo jedna staza je kao samo jedna igra. Zamisli da možeš da igraš samo jednu igru i nijednu više. Da ne bi tako bilo, moraš da stekneš znanja, a to možeš tako što ćeš putovati ili čitati knjige.

• Kad pročitaš oko 49 knjiga, otvoriće ti se mogućnost da naučiš strani jezik. Što pre progovoriš na stranom jeziku, moći ćeš da nabaviš specijalnu metlu kojom možeš da skidaš naslage.

• Ako ne možeš da se odlučiš koji jezik da učiš, probaj ovaj trik: U prašumi Kolumbije kažu da ako napraviš kornjaču od jednog komada drveta – pazi, taj komad drveta mora sam da liči na kornjaču – i ako staviš tu drvenu kornjaču u vodu da odstoji preko noći, pa ujutro tom vodom opereš glavu, moći ćeš lepo da naučiš strani jezik.

Kad naučiš strani jezik i kad na tom jeziku uspeš ne samo da pričaš sa drugim ljudima nego i sa pticama koje takođe pričaju tim jezikom, tvoja metla će se probuditi - biće živa metla! Dobiće zube i moći će još uspešnije da se nosi sa naslagama, skidaće ih brže, ješće naslage za doručak!

Naslage će, naravno, svejedno i dalje da nastaju, ali po prvi put od kad si se ti rodila, one će  rasti istom brzinom kojom ti rasteš. Zato, nauči još jedan jezik, da tvoja metla dvaput brže može da ih jede, tako da one rastu još sporije. Najbolje da ti drugi strani jezik bude onaj sa najmanje govornika na svetu. Ako uspeš da naučiš taj jezik, onda ćeš moći da razumeš ptice čak i ako ne pričaju jezikom koji ti inače razumeš.

_

Sledeći način borbe protiv naslaga podrazumeva da se obratiš roditeljima i drugarima i zatražiš od njih da se raspitaju kako možeš da naučiš da sviraš jedan instrument. Probaj tada nekoliko instrumenata i vidi šta ti najbolje leži. Možda je to gitara, violina, mandolina, frula, klavir ili možda više voliš bubnjeve. Što bolje sviraš, lakše ćeš skidati naslage oko sebe i otvarati nove staze i nove igre.

A kad naučiš da sviraš nešto zajedno sa još nekim, onda ćete vas dvoje moći zajedno da skidate naslage – zamisli to, čistićete ih dva puta brže, biće više otvorenih staza! Što više drugara svira sa vama istu stvar, toliko ćete puta više biti jači od naslaga. Kad se to desi, ako možeš da pevaš i da sviraš u isto vreme, naslage će usporiti samo za tebe. Ali nemoj da se začudiš kad počnu ponovo da se ponekad gomilaju istom brzinom kao ranije, jer one ne mogu drugačije.

Tvoje je da vidiš šta još možeš da uradiš. Tada pitaj da ti neko pokaže kako radi gramofon. Pitaj gde da nađeš gramofonske ploče i probaj  sama da pustiš muziku. Samo moraš pažljivo, polako, da ne oštetiš ploču, ona je krhka kao kora za pitu. Vidi koliki su razmaci između linija na ploči, vidi kako je zvuk sa ploče povezan sa zvučnicima.

Ako ti dosadi da slušaš ploče, nemoj da pustiš da se naslage tek tako brazo prave ponovo. Stekni još neko znanje, recimo nauči da vrtiš loptu na jednom prstu. Ako to uspeš, onda idi dalje i vrti loptu na prstu neprekidno sve dok ne izbrojiš do, recimo, 49. Videćeš koliko je novih staza odjednom otvoreno!

Biće one otvorene neko vreme, a onda će naslage da te sustignu i praviće opet prepreke između staza. Neke će narasti toliko visoko da više nećeš videti šta je iza nekog naslaganog zida. Iza zida može da bude nešto najlepše, samo što će tebi ostati nevidljivo – ako ne možeš da preskočiš ili naslage skloniš, nećeš znati šta je to.

Doći će trenutak kad ti više nećeš rasti, a naslage će samo lepo nastaviti da rastu. Tada ti preostaju dve stvari:

1. Traženje pukotina: Nauči da zastaneš i počneš da primećuješ male pukotine u naslagama i probaš da ih širiš kako bi videla kroz njih.

2. Vožnja monocikla: Nauči da voziš, iako ćeš morati da vežbaš više nego za bilo šta drugo. Ali ako to naučiš, onda ćeš moći da pređeš preko najviših naslaga. Ne odustaj lako, jer monocikl ne može svako da nauči da vozi. Ako uspeš, ispred tebe stoji još jedan zadatak: da naučiš nekog drugog da vozi, jer ćeš tako uspeti da ubrzaš svoj monocikl.

Konačno će doći trenutak kada shvatiš da su naslage ipak suviše narasle i ti više nemaš načina kako da se suprotstaviš. Tada kreni da usavršavaš ono što si već naučila. Toliko koliko možeš - usavršavaj. Recimo, nauči da vrtiš loptu i na prstima desne i leve ruke. Važno je da ne zapostavljaš svoj instrument i muziku. Nađi vremena da pustiš opet ploču na gramofonu, nađi vremena da naučiš da sviraš još pesama ili nauči treći strani jezik. Imaćeš manje vremena za ova znanja kako vreme prolazi, ali ukoliko im se neprestano vraćaš, usporićeš naslage svaki put kada osvežiš znanje.

Kad sve ovo prođeš i kad ti se čini da su naslage previše jake, nemoj mnogo vremena da provodiš unutra, nego idi napolje, napolju su naslage mekše nego unutra.

Vučić-Maduro, potato-tomejto

Pomešana osećanja i misli je među srpskom publikom izazvalo razbojništvo SAD u Venecueli. Mnogi se stide pomisli da bi dobro bilo da se Srbiji desi nešto slično. Drugima je neprijatna, ili socijalno nepoželjna, svest da to ne žele.

Ovo stvara potrebu da posložim svoje misli o Venecueli i Srbiji, i o Maduru i Vučiću, uprkos vrlo ograničnim uvidima u venecuelansku politiku. 

Sličnosti

Sličnosti između dveju situacija, Venecuele pre razbojništva i Srbije, nisu male. Obe države su u prošlosti bile žrtve imperija, a u sadašnjosti predmet imperijalnih nadgornjavanja. Obe države, bar do razbojništva u Venecueli, odlikuje autokratska vlast sa visokim stepenom korupcije, sa vlastodršcem koji je nepopularan u većem delu naroda, i koji okružen bandom lojalista punom raznog šljama (kod nas drugog i nema) i koji autoritarnom vlašću pokušava da obezbedi otpornost vlasti prema spoljnjem pritisku. Dok vlast tako balansira među svetskim silama, opozicija se vezuje za one moćnije, uticajnije, i velikodušnije, čija se međunarodna politika zasniva na promociji i zloupotrebi ideje demokratije i lažnom obećanju jednakosti. Obe države imaju tradiciju vrednovanja slobode i nezavisnosti, i istoriju negovanja levih ideja, i obe imaju krhku i relativno mladu tradiciju demokratije. U obe države, na vredne rudne resurse oko su bacile globalne korporacije, iako je u tom pogledu Venecula u daleko gorem položaju (neuporedivo vredniji resursi). 

Razlike

Osnovna razlika je da su u Venecueli politička svest i politička aktivnost građana na višem nivou. Kao posledica, Maduro i njegov prethodnik Čaves kao glavni cilj bavljenja politikom imaju suvrenitet države, odnosno nezavisnost od imperija. Autoritarnost se razvija kao odgovor na pritiske. SAD mogu da putem medija ostvare takav uticaj na glasačko telo da na vlast dovedu figure ili stranke koje će robovati njihovoj politici. SAD, Rusija i Kina imaju ekonomski i bezbednosni kapacitet da pod svoju kontrolu dovedu dovojan do finansijske i političke elite da kontrolišu i državu. Ograničenja medijskih sloboda, udruživanja, protestovanja, slobode govora, stroža kontrola ekonomije, jake bezbdnosne službe, sredstva su kojima se strani uticaj na politiku i vlast drži pod kontrolom u interesu otpora moćnima. Predsednik ne pita narod šta ovaj želi. Uveren je da će narod biti izmanipulisan da želi ono što je loše za njega, ali i nesumnjivo pod uticajem sujete i ličnih intresa.

U Srbiji vlada klijentelistička politička kultura. Od ja ću tebe podržati a ti ćeš mi onda obezbediti sve ono što država treba da obezbedi, do ja ću tebe podržati, a ti ćeš mi obezbediti prednost u odnosu na druge, u poslu, karijeri, javnom ugledu - put je kratak. Većina čitalaca i ne nalazi nikakav problem u onoj prvoj opciji: pa zar to nije predstavnička demokratija: ja izaberem nekog, a on onda upravlja državom kako je obećao. Naravno da nije. Predstavnička demokratija je koliko-toliko funkcionalna samo ako se postigne nivo političke svesti i aktivnosti građana dovoljan da vlast prinudi da radi svoj posao. U smislu učešća u donošenju zakona, osećanju zakona kao svojih, sopstvene spremnosti da poštujmo zakone, da prepoznamo i prijavimo kršenje zakona, bilo od strane pojdinaca, bilo od strane institucija i vlasti, i ispratimo reakciju države do vraćanja u zakonske okvire.

Zato je i srpski autokrata suštinski različit od venecuelanskog. Srpski autokrata u politiku nije ušao, i vlast nije preuzeo, sa dobrim političkim, ideološkim ciljem, ciljem koji deli sa narodom. Ustvari, nije ni sa kakvim političkim ili ideološkim ciljem. Već isključivo iz gramzivosti. Iz želje da osvoji političku, finansijsku i fizičku moć. Da u rukama drži sudbinu zajednice za koju oseća da ga je potcenila, da ga nije prihvatila kako je on smatrao da treba. Da se osveti. Da ga uvažavaju i da ga se plaše. Da može svima da (po)kaže da je bolji, pametniji, brži, viši, jači od njih. Autokratska vlast za njega nije sredstvo nego cilj. Odnosno sredstvo donkle jeste - za održanj sebe same. Jer on zna da u državama poput Venecuele i Srbije iz ugla stranih sila novi vladar relativno brzo postaje rentabilniji, i autokratskom vlašću šmesto državnog suvrniteta ujedno štiti samu tu autokratsku vlast. Kao prvi u zajednici, on je pre svega prvi u klijentelizmu: doprinesi da budem sve, a ja ću ti omogućiti onoliko privilegije koliko mi tvoja podrška znači.

Njegova politika zato trpi važno ograničenje manje: on ne minimizuje zavisnost države od stranih sila, njihov uticaj, stranu eksploataciju državnih resursa i samih građana. Samim tim, sve to, svi državni i društvni resursi, njegov su lični kapital u održanju na vlasti. Kad Rusija pomisli da bi novi vladar bio rentabiliniji, on Rusiji da da otvori špijunski centar. Kad to pomisle SAD, odrekne se zaštite prava Srba na Kosovu, da im rudnik. Kad pomisli Kina, da im fabriku, izgradnju pruge. Kad pomisli EU - može i njima rudnik, ili šta već žele.

Nije svejedno

Oba vladara udaraju u isti zid: za isti resurs se pre ili kasnije tuku dve ili tri sile. I oba vladara su izložena opasnosti da budu zbačeni i procesuirani, bilo putem domaćeg, spolja podržanog revolta ili spoljne intervencije. Ali ta je opasnost u Vučićevom slučaju onoliko manja koliko je on više spreman da ponudi - a spreman je da ponudi sve. Još gore po nas, kad Madura otmu i najave nametanje svoje vlasti - narod reaguje masovnim skokom lojalnosti Maduru i spremnošću da se suprotstavi agresoru. Sve i kad bi se tako nešto desilo Vučiću, malobrojni koji bi videli da je to gore za nas i od same Vučićeve vlasti ne bi imali ni kritičnu masu, ni političku kulturu, a ni institucije kojima bi se ujedinili i suprotstavili porobljavanju.

A sili se može suprotstaviti. Ali ne autoritarnom vlašću, nego visokim stepenom političke kulture, društvene svesti i empatije i solidarnosti. Ne društvo koje je vladar sačuvao stranog uticaja, nego ono koje je iz iskustva učilo, podržano obrazovnim sistmom, postiže potreban nivo doslednosti i međusobnog poverenja. Spremno je da prihvati periode nestašica i krize, i da uloži dodatni napor da nastavi da se razvija i u teškim okolnostima. Jednog čoveka i njegovu klijentlu je lako slomiti, ali ne možeš slomiti većinu stanovništva jedne države.

Dolazimo do još jedne perspektive iz koje studentski protest manifestuje upravo ono što našem društvu treba: odbijanje klijentelizma prema stranim silama, klijentlizma predstavničke demokratije (bilo opozicije koja traži saradnju, bilo vlasti koja lažno zove na dijalog), i umesto toga građansku aktivnost i samoorganizaciju, jačanje solidarnosti i rad na unapređenju političke kulture. Na nama je hoćemo li da se uključimo i da uložimo sve ono što je potrebno ili da se vratimo udobnosti klijentelističkog Titanika.