Verovatno kroz sve moguce teoretske ramove u nauci moze da se provuce evolutivna paradigma, sa manjim ili vecim uspehom. Toliko je uvrezena Darvinova ideja da se cesto uzima zdravo za gotovo, ali sjajno je kada statisticki moze da se isprati i potvrdi odredjeni model.
U ovom slucaju koji prenosi Nature, matematicar sa Harvarda ukazuje, proucavajuci istoriju engleskog jezika, na direktnu vezu izmedju ucestalosti upotrebe i odrzivosti glasovnog sklopa nepravilnih glagola.
Jos o studijama koje prate evoluciju jezika i principu da cesca upotreba znaci da ce rec kroz vreme biti manje izmenjena, u clanku iz LA Times.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Posts
1 comments:
Malo je samo kontroverzna upotreba termina evolucija u ovom kontekstu. Evolucija se izvorno odnosi na promene u bioloskom svetu koje dovode do nastanka novih kapaciteta, novih osobina kod postojecih vrsta, a kod krupnijih promena i stvaranje novih vrsta. Sve ovo se obicno posmatra kao podstaknuto nekom vrstom selekcijskog pritiska: nova osobina donosi bolje prilagodjavanje odredjenom, ponekad takodje novom, skupu ekoloskih faktora. U tom smislu, evolucija jezika bi trebalo da se odnosi samo na pojavu bioloskih kapaciteta kod coveka koji su omogucili rayvoj jezika, tj. na razliku izmedju zivotinje koja se odlikuje jezikom (covek) i najblizih srodnika koji nemaju ovaj kapacitet (primati).
Mnogi lingvisti i antropolozi medjutim govore o promeni u jeziku kao evoluciji. Sto se mene tice, ovo je greska. Jedna od prilicno standardnih hipoteza u teoriji promene jezika, koj apotice s pocetka 20. veka i poznata je Jespersenov zakon, tvrdi da su sve promene u jeziku ciklicne. Npr. jezik sa padeznim sistemom i bez clanova ajpre gubi padeze, pa pocne da razvija clan, pa zatim krene da spaja predloge s clanovima, sto vodi padezu na clanu, i najzad uzima takav clan kao sufiks sto vodi nazad padeznim nastavcima i gubitku clanova. Ako su promene u jeziku ciklicne, onda t u nema govora o evoluciji, jer evolucija tipicno ne ukljucuje ciklicne promene.
Post a Comment