Prevod

Evo ja pokušao da napravim bolji prevod. Malo je nedopečen, ima još na čemu da se poradi, al neka ga ovde, lako će se sređivati.

БАЛАДА-ДИСЕРТАЦИЈА

Oвако ми доктор јуче каза:

„Ваш је таленат можда донекле изражен,

али пајсер Вам је несумњиво смражен,

не излазите из куће за време мраза.“

А, нос!..

Непоколебљивошћу какву време има,

нама, вама, пробосцисима,

по свим

законима

медицине

свечано расту носине!

Усред ноћи, попут ћука,

они расту с звуком хука

стражарима,

глодурима,

свим виђеним грађанима.

Прохладни су и накривљени,

врата их штипају,

боксери бију,

у шпијунке слично вију,

носеви комшиница су ушрафљени!

(Њихов значај, у мистици дубокој

интуитивно је осећао Гогољ)

Мој друг Букашкин пијан је био,

cањао је:

Kо право шило,

рушећи лустере и корита,

бушећи уснуле таванице попут мача,

над њим је

расло

ноздрво

ко хлеб испод сача

и низало спрат након спрата!

„Знак чега?“ – питао се сутра,

Ја рекох: „Страшнога суда.

Ревизије платних поступака!“

Од 30ог је Букашкин иза решетака.

О беспочетни покретачу носева!

Што је нос дужи – живот је краћи.

На бледом лицу усред ноћи,

ко јастреб или пак попут црева,

човека исисава нос, и он чили,

и кажу да код Ескима

постоји пољубац носевима...

но ми то нисмо прихватили.

A evo i originala:

БАЛЛАДА-ДИССЕРТАЦИЯ

Вчера мой доктор произнес: "Талант в вас, может, и возможен, но ваш паяльник обморожен, не суйтесь из дому в мороз". О нос!.. Неотвратимы, как часы, у нас, у вас, у капуцинов, по всем законам медицины торжественно растут носы! Они растут среди ночи у всех сограждан знаменитых, у сторожей, у замминистров, сопя бессонно, как сычи. Они прохладны и косы, их бьют боксеры, щемят двери, но в скважины, подобно дрели, соседок ввинчены носы! (Их роль с мистической тревогой интуитивно чуял Гоголь.) Мой друг Букашкин пьяны были, им снился сон: подобно шпилю, сбивая люстры и тазы, пронзая потолки разбуженные, над ним рос нос, как чеки в булочной, нанизывая этажи! "К чему б?" - гадал он поутру, сказал я: "К Страшному Суду. К ревизии кредитных дел!" 30-го Букашкин сел. О, вечный двигатель носов! Носы длиннее - жизнь короче. На бледных лицах среди ночи, как коршун или же насос, нас всех высасывает нос, и, говорят, у эскимосов есть поцелуй посредством носа ... но это нам не привилось.