Najlon kese

Da li se secate dana iz detinjstva kad bi vas roditelji poslali u prodavnicu, a vi se vracali kuci s pola puta zato sto ste zaboravili da ponesete kesu ili ceger? U mnogim prodavnicama u gradovima Zapadne Evrope se tanke plasticne kese odnedavno ponovo naplacuju, kako bi gradjani poceli da koriste stare, vec koriscene. Gradic Modbury (South Devon UK, na mapi) je prvo mesto Evropi u kome je zabranjena upotreba plasticnih kesa u svim trgovinama.

U maloj sredini je relativno lako da slicna akcija zazivi, ali inicijative za ovakve poteze su sve cesce sirom Velike Britanije i pokrecu ih vlasnici ducana, kupci i gradske vlasti zajedno - 33 londonske opstine ce dod 2009. ukloniti kese iz prodavnica, dok je u Americi San Francisco vec izbacio najlon kese iz vecih samoposluga i apoteka.

"Srbija zatrpana najlon kesama" je bio naslov teksta Nade Kovacevic (Politika, 4. jul) koji obavestava o prilicnom nemaru, ali sudeci po informacijama iz drugih zemalja koje su pocele da oporezuju trgovine i ukazima odredile naplacivanje, ako se jednostavno ponovo uvedu cene za plasticne kese u Srbiji - citav proces gomilanja kesa bi mogao makar da se uspori. Do vremena kad samoinicijativna zastita zivotne sredine prosto ne bude u svesti.

Beli medvedi

Uhvatio sam sebe kako prevrcem ocima na zabrinutost kad se cuju prognoze u vezi sa neizbeznim katastrofama koje ce se desiti zbog zemljinog zagrevanja. Ipak i dalje kao zadusna baba pratim vesti u vezi sa promenama klime, otapanjem leda i Severozapadnim Prolazom, pticjim gripom i ugrozenim vrstama – briga se odomacila, duboko je u svesti - ali posto i svi ostali iz mog okruzenja se istim bave jos i priljeznije nego ja, onda se lagano nekako uspokojavam. Izmedju ostalog i zbog nedavnih predvidjanja sudbine polarnih medveda, koji ce navodno vecinom nestati do 2050 – svih 15-16 hiljada, koliko ih vec ima. Razmisljam sa patosom da ce, posto svi iz raznih razloga vole ideju belih medveda, kod celog covecanstva koje moze da priusti da se stara o prirodi konacno da se ustolici istinska briga za buducnost planete i tokom zimskih praznika.

Doduse, iz Busove kancelarije su nedavno nalozili svojim predstavnicima da nikako ne pominju polarne medvede, klimatske nepogode i Kjoto u razgovorima sa zvanicnicima drugih zemalja, da se ne bi i na taj nacin otezalo ranjivoj americkoj privredi u trci sa kineskom. Ima jos takvih prepreka za briznost, ali i naglaseni determinizam koji se tice globalnog zagrevanja, iako valjda podize svest makar malo, je sve vise naklapanje nego neki poziv na urgentnost koji bi iskorenio lenjost i bahatost prema prirodnoj okolini. Informacija koja prenosi da ce se skorim skretanjem Golfske struje Evropa pretvoriti u klizaliste kod nekih ljudi izaziva paniku, dok kod drugih novo nezadovoljstvo zbog previse panike ni oko cega bitnog. Skretanje Golfske struje i remecenje temperaturne ravnoteze u Atlantskom okeanu je nemoguce spreciti, to je neminovnost i Evrope nece biti.

Nekakvo odmereno glediste bi verovatno bilo: da je dinamika odnosa coveka i ekoloske sredine takva da se neprekidno proizvode nova stanja i nove okolnosti, dinamika je ubrzana ili intenzivirana, da tako kazem. S tim u vezi, razborito je razmisljati da je covek delom proizveo pticji grip i njegove posledice – jer, recimo, gaji pilice tamo gde je to rizicno po okolis, a rizik je naravno tako tesko predvideti. Isto tako, ona tuzna prica kako ce neko vec naci resenje za bilo kakvu nepogodu mi je sve draza, rasterecujuca, osmisljava mi dokolicu.

Richard Branson, vlasnik svega sto ima Virgin u imenu (kao Virgin Atlantic, Virgin Magestores, itd.), je obecao nagradu od 25 miliona dolara za isplativo resenje kojim bi se tokom vremena odstranile naslage stetnih gasova iz atmosfere.