Because we can can can

Nedavno me jedan nazva KONZERVOM. Na osnovu jednog ranijeg teksta. Zato sto mi je muka od savremene umetnicke produkcije, a cenim staru i uzivam u njoj. Ne radi se, medjutim, o, opet citiram: 'kako su ih nekad dobro radili' sindromu. O konstantnoj teznji covekovoj da proslost konstruise lepsom nego sto je zaista bila. Radi se o vrlo sadasnjem efektu: ako danas citam dve knjige, jednu savremenu i jednu staru, obe vrhunske proizvode svoga vremena, ne znajuci unapred koja je koja, uvek cu ih prepoznati. I to onu staru po uzivanju koje mi donosi i onu novu po mucnini, stidu i najzad dosadi.

Pritom nicemu navedenom ne pridajem apsolutnu vrednost. Sve je to samo u odnosu na moju psiholosku konfiguraciju. Nije apsolutan ni skup vrednosti, odnosno skup efekata koje mi donose uzitak. Ali uzitak je tu. Ostaje pitanje: treba li mozda da poradim na sebi kako bih se prebacio u kljuc u kome ce mi savremene stvari donositi uzitak. Ovde se mozda javlja konzervativnost, u nevoljnosti da to ucinim. A mozda i ne, mozda je makar donekle ispravna moja procena da ljudi koji govore da uzivaju u savremenim delima, uzivaju u njima mnogo plice, laganije, konzumentskije nego sto se moze uzivati u starim.

Na kraju: svaki pokusaj da se ovakav moj pogled relativizuje ili objasni kao konzervativnost, u isto vreme, mozda i puno jace, relativizuje i objasnjava kao konzervativnost npr. preferiranje prirodnih sisa u odnosu na vestacke, pa i svu zabrinutost za buducnost planete, nestanak vrsta, poremecaje, sindrome itd. Zasto biti zabrinut za nestanak stotinak vrsta, poput belih medveda i pcela? Umesto da se radujemo svoj beskrajnoj varijaciji koju ce doneti mutacije, i koja ce potpuno unistiti sve granice izmedju vrsta i cak jedinki, isto kao sto je sve granice izmedju medija i zanrova unistila mutacija u umetnosti?

Ja bih radije svet sa uzitkom u umetnosti i u sisama, sa belim medvedima i pcelama, i gde se car odeva sam, po svom velicanstvenom ukusu i bogatstvu, umesto da ga golog setaju, t.j. da ga serru i richtaju, ko kako stigne.

Prirodne i vestacke

Pokusavam da se setim clanka kojeg sam citao pre nekoliko godina – fotograf je napravio seriju crno-belih slika torza mladih muskih tela, koja su bukvalno bila vertikalno jedno preko drugog i tako u stotine uvis. To su bile fotografije improvizovanog rudarenja u nekom brazilskom rudniku zlata, valjda – ogromnoj rupi iz koje su ti momci vadili zemlju u vrecama, pa prosejavali van rupe na zaravni. Stotine rudara je radilo da bi ustedeli pare za operacije kojima bi ugradili sebi sise-implante. Brazil je navodno zemlja sa najvise implanata, i muskarci takodje idu na plasticne operacije – ugradjuju sise odredjenog oblika, okrugle i apsurdno jedre.

Da li pozeljne sise, u teoriji, treba da zgodno leze u rukama i malo preplavljuju sa strane, ili je poenta da se samo naslucuju ispod odece – meni vestacke sise neverovatno smesno izgledaju na golom telu. Estetske kriterijume tesko da mogu i da nacnem ovde i verovatno kad ugledamo sise "znamo" da li su lepe ili ne. Razumem da muskarci i zene razlicito gledaju na stvar, kao i da, o lepoti i privlacnosti tela i sisa, umesto nas odlucuje mnostvo drugih cinilaca. Izgleda da sam u ove dve crtice o sisama dosta razvodnio temu, jer pricam i o ugradjenim sisama i o lepoti, prirodnim sisama i o karakteru, svejedno, jako mi je stalo da podelim. Kako bi bilo da postoji letnji dan u kome bi se zene pojavljivale u javnosti bez gornjeg dela? Kako narod u tropima, gde zene zaista tako i provode dane, vidi sise?

Ja cesto pogledam u ”dobre sise” ili blenem u dekolte, ali nekako mnogo vise cenim prirodne sise (ili ideju prirodnih sisa), dok licemerno manje postujem prirodne male sise. Skoro da su dve razlicite stvari: Prirodne sise i Vestacke sise. I posle sve price, volim da mislim da mi sise ipak nisu toliko vazne i da svoju devojku volim i cinim joj razne ljubaznosti bez obzira na obim grudi. Ali kada pocinje obozavanje i opsesija sisama – istorijski gledano, bez ikakve psihoanalize: Srednji vek, Renesansa, mideri i utegnute krinoline? Anticki grcki stih sigurno nije mogao biti pun opisa sisa ispod toge, osim ako nije bilo nezabelezenih takmicenja mokrih peplosa; sise Miloske Venere mi prirodno izgledaju, pokusavam da prizovem sliku nekih Staro-rimskih sisa... ali kada u nase vreme onaj i onakav oblik porno-sisa postaje kanon?