Sve sve, ali zanat!

Sest godina sam dosad proveo u Holandiji, i svih sest godina jednako kao i danas, intrigira me fenomen prostitucije. Prosto me zove nekako. Golica, svud po duhu i telu. Da li iz lenjosti, ili snebivanja, nikad nisam setao s namerom da posmatram te (uglavnom) divne (uglavnom) zenske ljude, ali sam uvek jedva cekao da zbog neceg prolazim kroz taj kraj, ili da nekog gosta provodim onuda, i mislim da bih mogao tako vekovima. Otkad radim u Amsterdamu, u ulici u kojoj ima desetak crvenih prozora, moje interesovanje je preslo na visi nivo. Ne, ne radi se o korisnickom nivou. Radi se o tome da ih vidjam svaki dan, kako stizu na posao, kako odlaze, ako se pripremaju: oblace, sminkaju, namestaju, kako se smese, namiguju, masu, kako primaju musterije, kako ih ispracaju, kako se zamisle i odlutaju. Pocinjem da ih gledam kao poznanike, ljude iz okruzenja, da prepoznajem karakterne crte, da razmisljam o tome sta se u njihovoj glavi zbiva, kako same sebe dozivljavaju, kako modeluju ponasanje. Ima ih koje rade u istom prozoru vec skoro godinu dana, ima koje dodju na nedelju pa nestanu, ima koje budu neko vreme, pa se izgube na duze, pa se opet pojave. Ima bas jakih karaktera, narocito one sto su su sado-mazo fazonu (okace neki bic, cizme, masku u prozor i obuku prikladan donji ves).

Bila je jedna tako sira malo, kockasta, snazna, ali ne debela. Krupni kukovi, butine, ramena, ledja ko u mornara, sve belo, mlecno, a lice prcasto ali snazno, dominantno. Cetrdesetak godina. Crna kosa ravno secena do ramena. Uvek je nosila neke bruseve koji pokrivaju samo donju polovinu jako velikih cvrstih dojki, i uvek stajala na samom staklu i prodorno gledala napolje. Ponekad bi se obukla u uniformu medicinske sestre. Par puta sam je video dok se presvlaci, dosla bi u nekim finim, opustenim kosuljicama i farmerkama. Prvo bi svukla farmerke, i onda se u kosulji dugo cesljala, da bi tek onda skinula i kosulju. Ona je ostala nekoliko meseci i nestala. Sad je na njenom mestu mlada, zgodna, vesela crna devojcica, koja zove prstom, salje poljupce i sve skakucuci navlaci i uklanja crvenu draperiju kad joj musterije dolaze, odnosno odlaze.

Prozor do ovog drzi jedna starija plava gospodja. Ima nekih pedeset godina, i jos uvek je jako lepa. I ona je sado-mazo opcija. Uvek u crnim ili crveno-crnim kostimima, uvek dostojanstvena, mirna, malo uvucena u prostoriju, posmatra iz mraka ili senke. Mislim da je ona vlasnica te kuce cele, direktor firme. I nju ponekad vidim kad dodje, obucena kao otmena pedesetogodisnjakinja koja se oseca mlado. Ona se presvuce iza zavese i tek onda otvori.

U susednom prozoru je uciteljica. Ima dvadeset i neku, i uvek nosi naocare, frizuru uciteljice iz porno filma (neke loknice, snale), i ozbiljnu, prekornu facu. Jedno vreme je nije bilo, a tu su sedele po dve ili tri crnkinje, prave africke, jako crne, vitke, u kosuljicama i suknjicama umesto bikinija. Prelepih lica, isturenih sisica, cavrljaju nesto i samo tu i tamo pogledaju na ulicu.

Preko puta, cetiri proozora u istoj kuci, po dva u dve vertikale. Tu su stalne jedna devojka vrlo slovenskog izgleda, kraljevski opustena u svom izgledu i jedan transseksualac. Ostale se menjaju. Bila je sammo jednom, jednog dana, jedna divna buca. Ona je ucinila nesto neuobicajeno: umesto da stoji ili sedne u stolicu, sela je na ram prozora, i to ledjima ka staklu. Dva guza bukvalno kao dve lopte, naduvala se uz prozor, a ona gleda preko ramena i toplo se smesi. Lice vragolasto, pomalo kao Vesna Cipcic, ali sa obrascicima. Vesela loknasta kosa, jaka, rasprsena.

Blize mom fakultetu su dva prozora u kojima se nista ne menja. u jednom je devojka sa dredovima, tridesetak godina, krupniji stomak, glupo lice, mora da je dobro nadrogirana: sve vreme se njise, lagano, gore-dole, uz neku trans muziku. Deluje krajnje izvestaceno, napeto, usiljeno. Do nje je crnkinja u decijem roze vesu, koja sedi na barskoj stolici i klati noge. Nosi kikice i krivi glavu izigravajuci devojcicu.

Jos blize je velika javna kuca bez devojaka u prozorima. Prozori su uvek zastrti draperijama, i samo se u centralnom (od 9, 3x3) ponekad pojavi jedna starija latino-azijski mesana gospodja sa pundjom, i prstom pozove prolaznika koji joj se ucini prikladan. Nikad nisam video da se neko odazove. Tu su i dva mala prozora u suterenu susedne zgrade, u kom mislim da je jednom gazda tukao devojku, jer sam video okupljene ljude kako gledaju sablaznjeno i imaju potrebu nesto da ucine.

Zadnja strana zgrade mog fakulteta gleda na kanal, jedan od najlepsih amsterdamskih: Herengracht. I tu ima nekoliko prozora, i tu uglavnom sede crnkinje gradjene poput Hale Beri: malo cvrsce, izdasnije, i prilicno sablonski. Ima i drugih zonama sa tipiziranim zenama. Dva najzanimljivija su onaj sa debelim sezdesetogodisnjim ili starijim damama koje sigurno cine bar 40% ukupne populacije prostitutki u holandskim gradovima (verovatno je potraznja takva). Te krajeve se trudim da izbegavam. Ali zato postoji ulica, ako mogu tako da je nazovem, u kojoj su devojke kakve sam mislio da postoje samo na filmu. To je ustvari prolaz izmedju dva reda kuca, sirok mozda 70cm, sam malim prostorijama sa obe strane, tako da su devojke i prolaznici bukvalno jedni uz druge. A devojke su kao iz sna, desetak njih, i tu govorim o pravoj lepotu, oduhovljenoj, dubokoj, bogatoj, sa stilom i samopostovanjem. Svaka od njih bi mogla da napravi karijeru uu bar deset raznih profesija - ali valjda ima i do toga da covek radi ono sto voli, za sta oseca da je rodjen.